Prvi film u istoriji predstavlja prekretnicu koja je zauvek promenila način na koji ljudi percipiraju vreme, pokret i pripovedanje kroz vizuelna sredstva. Njegovo stvaranje obeležilo je prelazak iz statične slike u pokretnu, čime je otvoren put savremenoj filmskoj umetnosti, koja danas predstavlja jednu od najuticajnijih kulturnih i industrijskih grana na svetu. Pojava filma nije bila rezultat jednog trenutka ili jednog pronalazača — već kulminacija napora više pronalazača, naučnika i umetnika, koji su kroz eksperimentisanje sa svetlom, sočivima, hemikalijama i mehanikom stvorili potpuno novi jezik izražavanja. Najraniji filmovi nisu imali zvuk, montažu ni specijalne efekte, ali su, uprkos tehničkoj jednostavnosti, uspeli da zabeleže i prenesu pokret — što je dotad bilo nezamislivo.
Ljudi iza čuda: Majbridž, Edison i braća Limijer
Prve naznake onoga što će postati film pojavile su se krajem 19. veka, kada su se brojni pronalazači utrkivali da uhvate i reprodukuju pokret. Engleski naučnik Edvard Majbridž (Eadweard Muybridge) napravio je 1878. godine seriju fotografija konja u galopu, koristeći niz od 24 foto-aparata. Kada su te fotografije spojene u sekvencu, nastala je iluzija kretanja. Ovaj eksperiment bio je prvi dokaz da se realni pokret može rekonstruisati kroz niz uzastopnih slika.
Da li znate?
Majbridžev eksperiment imao je i naučnu svrhu — da odgovori na pitanje da li konj ikada ima sve četiri noge u vazduhu dok galopira. Ispostavilo se da ima.
Paralelno, u Americi, Tomas Edison i njegov saradnik Vilijam Diksin razvijali su kinetoskop — uređaj koji je omogućavao individualno gledanje kratkih filmova kroz mali otvor. Kinetoskop nije mogao da projektuje sliku na zid, već je bio više nalik ličnom bioskopu, i kao takav bio je komercijalno uspešan, ali tehnički ograničen.
U Francuskoj, braća Ogist i Luj Limijer (Auguste i Louis Lumière) razvili su kinematograf (Cinématographe), uređaj koji je mogao da snima, razvija i projektuje film — sve u jednom. Ovo je bio ključni trenutak u istoriji filma jer je omogućio da veći broj ljudi istovremeno gleda pokretne slike.
Kako je nastao prvi film – “Radnici izlaze iz fabrike” — početak nove ere
Prvi film u punom smislu te reči snimljen je 1895. godine. Naslovljen „Radnici izlaze iz fabrike“ („La Sortie de l’Usine Lumière à Lyon“), ovaj kratki film prikazuje radnike i radnice kako napuštaju fabriku braće Limijer u Lionu na kraju radnog dana. Film traje oko 45 sekundi, nema dijaloge ni specijalne efekte, ali upravo u svojoj jednostavnosti krije revolucionarnost — ovo je bio prvi put da su ljudi mogli da gledaju stvarni život uhvaćen kamerom, zajedno, u sali, na platnu.
Prva javna projekcija održana je 28. decembra 1895. godine u pariskom „Grand Café“-u, i izazvala je buru emocija — od oduševljenja do straha. Priča se da su neki gledaoci bežali iz sale misleći da će konji iz filma protrčati kroz ekran.
Da li znate?
Iako se “Radnici izlaze iz fabrike” najčešće smatra prvim filmom, najraniji poznati filmski snimak datira iz 1888. godine i nosi naziv „Scena u vrtu Rouzda“ („Roundhay Garden Scene“). Traje svega par sekundi i snimio ga je francuski izumitelj Luj Le Prens.
Kada nauka postaje umetnost
Iako su braća Limijer smatrala da film nema ozbiljnu budućnost i da je reč samo o tehničkom novitetu, drugi su u njemu prepoznali neograničen potencijal. Najpoznatiji među njima bio je iluzionista i režiser Žorž Melijes, koji je film pretvorio u sredstvo za pripovedanje i fantaziju. Njegov film „Putovanje na Mesec“ („Le Voyage dans la Lune“, 1902) bio je jedan od prvih koji je koristio specijalne efekte, scenografiju, naraciju i montažu — elementi koji danas definišu filmski jezik.
Melijes je eksperimentisao sa trikovima poput duple ekspozicije, ručnog bojenja kadrova, ubrzanog snimanja i kreativnog montažiranja. Time je otvorio vrata onome što danas nazivamo filmskom režijom i produkcijom.
Od skromnih početaka do filmske industrije
Od prve sekunde pokretne slike do današnjih filmskih blokbastera sa složenim vizuelnim efektima i milijardama dolara uložene produkcije, film je prešao put koji je istovremeno tehnički, umetnički i društveni. Ipak, svi ti napreci imaju zajednički koren u onom trenutku kada je prvi film uspeo da zarobi deo stvarnosti i prenese ga oku publike.
Danas film nije samo umetnost, već i industrija, alat političke propagande, oblik društvene kritike, pa čak i sredstvo obrazovanja. Bez obzira na sve oblike koje je poprimio, njegov početak ostaje vezan za jednostavnu potrebu da se svet prikaže — u pokretu.
Da li znate?
Prvi film ikada snimljen — “Pokrivena scena u vrtu Rouzda” — trajao je svega nekoliko sekundi, ali je zauvek promenio način na koji vidimo svet! Bilo je to 1888. godine. Nešto više od 120 godina kasnije snimljen je najduži film na svetu. Zove se Logistika. Koliko traje saznajte ovde.
foto: wikimedia
foto 2: wikimedia
