Ojmjakon, selo u srcu Sibira, drži rekord za najveću temperaturnu razliku ikada zabeleženu na jednom mestu na Zemlji — raspon od čak 105,7 stepeni Celzijusa. Dok zimi temperature padaju do -67,7 °C, leti mogu dostići i +38°C, čineći ovo mesto pravim simbolom klimatskih ekstrema. Ovaj neverovatni temperaturni kontrast pokazuje koliko su lokalne mikroklime složene i koliko ekstremni uslovi mogu da budu čak i unutar jedne geografske tačke.
Ojmjakon je jedno od dva najhladnija naseljena mesta na svetu (drugo je Verhojansk), poznato i kao “Pol hladnoće” severne hemisfere. Pored ekstremnih zima, ono što ga dodatno izdvaja jeste to što za razliku od Antarktika, koji je hladniji, ovde ljudi žive, rade i podižu porodice. Zapanjujuće je da se na istom mestu, u razmaku od nekoliko meseci, temperatura može kretati od uslova sličnih Marsu do onih u mediteranskom podneblju.
Ojmjakon se nalazi u Republici Saha (Jakutija), na istoku Rusije, i smešten je duboko u kontinentalnom području, daleko od bilo kakvog uticaja okeana, što je ključni faktor njegovih temperaturnih ekstrema.
Kako nastaje tako velika temperaturna razlika?
Ekstremni temperaturni raspon u Ojmjakonu rezultat je kontinentalne klime, geografskog položaja i atmosferskih uslova. Leti, dani su dugi, sunce skoro ne zalazi, pa zemlja upija ogromne količine toplote. Zimi, međutim, dominiraju dugi polarni mrak i temperature koje padaju ispod -60 °C.
Ova vrsta klime, poznata kao ekstremna kontinentalna klima, karakteristična je za unutrašnjost velikih kontinenata gde je prisustvo mora i okeana minimalno. U takvim uslovima, nema velikih vodenih površina koje bi ublažile temperaturne ekstreme — voda se mnogo sporije zagreva i hladi od kopna, pa tamo gde nje nema, razlike postaju ekstremne.
Još jedan ključni faktor jeste takozvana inverzija temperature, koja se javlja zimi. U dolinama poput one u kojoj se nalazi Ojmjakon, hladan vazduh se spušta i zadržava pri tlu, dok topliji vazduh ostaje iznad. Ovaj prirodni “hladni džep” može danima, pa i nedeljama, zadržavati ledene temperature.
Da li znate?
Ojmjakon u prevodu sa jezika Evenka znači “voda koja ne mrzne”, jer se pored sela nalazi termalni izvor koji nikada ne ledi — čak ni na -60 °C.
Kako izgleda život u mestu sa takvom klimom?
Uprkos ekstremima, Ojmjakon ima stalne stanovnike — oko 500 ljudi, mahom Jakuta i Rusa, koji su se prilagodili ovim uslovima tokom generacija. Zimi, škole se zatvaraju tek kada temperatura padne ispod -52 °C, a automobili ostaju upaljeni tokom celog dana kako motor ne bi zaledeo. Hrana je specifična — gotovo bez svežeg povrća, bazirana na mesu i ribi koje se jedu smrznuti i sirovi, poput tradicionalnog jakutskog jela „stroganina“.
Leti, kontrast je dramatičan. Temperature preko 30 °C donose kratku, ali bujnu vegetaciju, cveće, rojeve komaraca i dan koji traje i do 21 sat. Uprkos klimatskoj surovosti, Ojmjakon ima svoju školu, prodavnicu i čak mali aerodrom.
Da li znate?
U Ojmjakonu se temperatura meri još od 1933. godine, a rekord od -67,7 °C zabeležen je upravo tada — i i dalje se vodi kao najniža zvanično potvrđena temperatura u bilo kom naseljenom mestu na Zemlji.
A gde je zabeležena najviša temperatura?
Za poređenje — najviša temperatura na Zemlji zabeležena je u Dolini smrti (Death Valley) u Kaliforniji, SAD, i iznosila je 56,7 °C u julu 1913. godine. Iako spektakularna, ova vrednost je znatno manji ekstrem u poređenju sa Ojmjakonom ako se posmatra raspon temperatura kroz godinu.
Mesta poput Doline smrti i Dašte Lut pustinje u Iranu možda drže rekorde u apsolutnim vrednostima toplote, ali nigde na svetu temperaturni raspon između leta i zime nije toliki kao u Ojmjakonu.
Da li znate?
U Verhojansku, gradu smeštenom nedaleko od Ojmjakona, zabeležen je za nijansu veći temperaturni raspon – čak 105,8 stepeni, od -67,8 °C do +38 °C. Ipak, pošto je najniža temperatura izmerena još 1892. godine, kada merni instrumenti nisu bili dovoljno precizni po današnjim standardima, ovaj rekord se ne smatra potpuno pouzdanim, pa se Ojmjakon navodi kao zvanični rekorder.
Šta nas Ojmjakon uči o planeti?
Ojmjakon nije samo zanimljivost na mapi, već prirodna laboratorija u kojoj naučnici proučavaju klimatske ekstreme, ljudsku adaptaciju i efekte globalnog zagrevanja u krajnjim uslovima. Uprkos porastu globalnih temperatura, mesta poput Ojmjakona još uvek beleže zimsku stabilnost, ali je letnje zagrevanje sve izraženije.
Proučavanje ovakvih lokaliteta daje uvid u to kako će se ekstremi menjati u budućnosti — koliko će se proširiti, da li će postati češći i kako će uticati na ljudska naselja širom sveta.
Da li znate?
Naučnici iz Rusije, Japana i SAD redovno dolaze u Ojmjakon kako bi proučavali permafrost (sloj tla, kamena ili taloga koji ostaje smrznut najmanje dve uzastopne godine) i posledice njegovog topljenja — što može osloboditi ogromne količine metana, snažnog gas staklene bašte.
foto: ojmjakon – wikimedia, autor:Ilya Varlamov, licenca: Creative Commons Attribution-Share Alike 4.0 International
