Impresionizam predstavlja umetnički pravac koji je sredinom 19. veka radikalno promenio način na koji posmatramo slikarstvo – umesto da precizno prikazuje stvarnost, impresionizam je pokušavao da dočara utisak trenutka, svetlosti i atmosfere. Ono što je impresionizam učinilo revolucionarnim nije bio samo novi stil slikanja, već i potpuno novo shvatanje uloge umetnika, posmatrača i same umetnosti. Umesto stroge kompozicije, umetnici su počeli da slikaju u prirodi, koristeći brze, vidljive poteze četkice i svetle, čiste boje kako bi uhvatili prolazne efekte svetla i senke.
Ovaj pokret, koji se razvio u Francuskoj tokom druge polovine 19. veka, danas se smatra pretečom moderne umetnosti. Njegovi najpoznatiji predstavnici, poput Kloda Monea (Claude Monet), Pjera Ogista Renoara (Pierre-Auguste Renoir) i Kamija Pisaroa (Camille Pissarro), odnosno predstavnice: Bert Morizo, Meri Kasat i Eva Gonzales, odbacili su akademske norme u korist slobodnog izraza, što je tadašnjoj javnosti delovalo šokantno – ali je zauvek promenilo lice umetnosti.
Pobuna protiv akademskih normi
Do pojave impresionizma, umetnost je bila pod snažnim uticajem akademskih institucija koje su diktirale pravila o tome šta je “prava umetnost”. Slikari su se školovali prema klasičnim idealima lepote, mitološkim temama i tehničkoj preciznosti. Platna su morala da budu pažljivo komponovana, sa jasnom naracijom i glatkim površinama na kojima se nisu smele videti potezi četkice.
Impresionisti su odlučili da prekinu s tim pravilima. Umesto mitova i istorijskih scena, slikali su svakodnevni život – ljude u kafićima, na ulicama, na rekama ili u vrtovima. Umesto studiozne kompozicije, njihovo slikarstvo je bilo spontano, intuitivno, često nastajalo direktno pred motivom, u prirodi (tehnika poznata kao en plein air). Ovo im je omogućilo da zabeleže promenljive efekte svetlosti, oblaka, senki i odsjaja, koje se menjaju iz sekunda u sekund.
Da li znate?
Prvi put kada je publika videla impresionističke slike, mnogi su ih smatrali nedovršenim skicama. Termin “impresionizam” nastao je kao pogrdni komentar na Moneovu sliku Impresija, izlazak sunca (“Impression, soleil levant”) iz 1872, koja je u tekstu naslovna fotografija.
Nova tehnika i drugačiji pogled na svet
Ključna inovacija impresionista bila je u načinu na koji su koristili boju i svetlost. Umesto tamnih podloga i slojevitog slikanja, impresionisti su koristili svetle tonove i čiste boje direktno iz tube, koje su nanosili u kratkim, brzim potezima četkice. Umesto senki obojenih crnom bojom, koristili su tamnije nijanse komplementarnih boja – što je slike činilo življim i svetlijim.
Ovaj pristup je bio zasnovan i na tada novim naučnim saznanjima o percepciji boja – naročito ideji da se oko samog posmatrača meša boje koje se nalaze jedna pored druge (tzv. optičko mešanje). Tako su impresionisti stvarali dojmove svetlosti i pokreta bez doslovnog prikaza oblika.
Da li znate?
Slikari impresionizma često su žrtvovali preciznost u korist atmosfere – drveće, lica, reke, pa čak i arhitektura na njihovim slikama deluju zamućeno jer je cilj bio da se uhvati osećaj trenutka, a ne tačan izgled objekta.
Od ismevanja do priznanja
Prva zajednička izložba impresionista 1874. godine u ateljeu fotografa Nadara (Nadar) naišla je na podsmeh i žestoke kritike. Tradicionalna umetnička publika i kritičari smatrali su njihovo slikarstvo amaterskim i haotičnim. Ipak, zahvaljujući upornosti umetnika i podršci pojedinih kolekcionara, impresionizam je postepeno stekao priznanje, naročito među mlađim generacijama umetnika koje su tražile nove načine izražavanja.
Vremenom, umetnici poput Degaa (Edgar Degas), Sezna (Paul Cézanne) i Manea (Édouard Manet) počeli su da razvijaju lične stilove koji su se nadovezivali na osnovne principe impresionizma, ali su ih vodili ka novim pravcima, kao što su postimpresionizam, fovizam i na kraju apstraktna umetnost.
Da li znate?
Mnogi impresionisti su živeli u velikom siromaštvu, jer galerije nisu želele da izlažu njihova dela. Danas se njihova platna prodaju za stotine miliona dolara i čine osnovu zbirki najvećih muzeja sveta.
Zašto je impresionizam bio revolucionaran?
Impresionizam nije bio samo nova estetska moda – on je preispitao samu svrhu umetnosti. Umesto da umetnost bude ogledalo stvarnosti, impresionisti su pokazali da umetnost može biti izraz ličnog doživljaja sveta. To je otvorilo vrata modernizmu, u kojem umetnici više ne traže univerzalnu istinu, već subjektivno iskustvo.
Takođe, impresionizam je promenio i odnos umetnika prema društvu – umetnici više nisu zavisili od akademija i salona, već su organizovali sopstvene izložbe i tražili publiku van institucionalnih okvira. Na taj način, impresionizam je bio prvi korak ka oslobađanju umetnosti, kako tematski tako i formalno.
Da li znate?
Impresionisti su se često okupljali u pariskim kafićima poput “Kafe Gerboa” (Café Guerbois), gde su diskutovali o umetnosti, filozofiji i planirali zajedničke izložbe – upravo ti razgovori su oblikovali budućnost moderne umetnosti.
Nasleđe koje i danas svetli
Danas je gotovo nezamislivo da su slike poput Moneove vodene bašte, Renoarovih balova ili Degaaovih balerina nekada bile smatrane skandaloznim. Impresionizam je utro put svim kasnijim avangardnim pokretima i zauvek promenio način na koji umetnost funkcioniše – od forme i tehnike, do slobode izražavanja i uloge umetnika u društvu.
Na tragu impresionista nastali su neki od najvažnijih umetničkih pravaca 20. veka, a njihova dela ostaju večni podsetnik da umetnost ne mora da oponaša svet da bi govorila istinu – ponekad je dovoljan jedan pogled, jedan treptaj, jedan utisak.
foto, naslovna: wikimedia
