Štampa je bila prvi medij koji je omogućio masovno i brzo širenje informacija, u razmeri kakva do tada nije postojala u ljudskoj istoriji. Pojava štamparske prese u 15. veku značila je revoluciju u načinu prenošenja znanja, ideja i kulturnih vrednosti. Dok je internetu trebalo decenije da uđe u svakodnevicu prosečnog čoveka, štampa je transformisala svet gotovo momentalno – od obrazovanja i religije, do politike i nauke.
Ova revolucija počela je u Nemačkoj 1440. godine, kada je Johan Gutenberg osmislio prvi funkcionalni model mehaničke štamparske prese. Samo nekoliko decenija kasnije, knjige su bile prisutne širom Evrope, a nova era ljudske komunikacije nepovratno je počela.
Gutenbergova presa: tehnologija koja je umnožavala znanje
Prva značajna razlika između štampe i prethodnih metoda prenosa znanja, kao što su ručno prepisivanje ili usmeno prenošenje, bila je u brzini i količini. Gutenbergova presa koristila je pokretna olovna slova i ravnu površinu za štampanje, što je omogućavalo da se za samo nekoliko dana odštampa ono što je ranije trajalo mesecima.
Za razliku od interneta, koji se razvio postepeno kroz eksperimentalne mreže, vojnu upotrebu i tek krajem 20. veka postao masovan, štampa je vrlo brzo postala glavno sredstvo informisanja. Samo pedesetak godina nakon prvih izdanja, Evropa je imala preko 20 miliona štampanih knjiga.
Da li znate?
U periodu od 1450. do 1500. godine, štampa je proizvela više knjiga nego što je čovečanstvo uspelo da prepiše u prethodnih 1000 godina.
Reforma, naučna revolucija i nastanak javnog mnjenja
Uticaj štampe bio je momentalan i dubok – Martin Luter je svoje 95 teza iz 1517. godine odštampao i proširio po Nemačkoj za samo nekoliko nedelja. Bez štampe, protestantska reformacija verovatno bi ostala lokalni teološki spor, a ne pokret koji je preoblikovao celu Evropu.
U oblasti nauke, Francis Bekon, Galileo Galilej i Isak Njutn objavljivali su svoja dela i šireći ih kroz štampu podsticali nastanak naučne zajednice i metodologije koju danas smatramo osnovom moderne nauke.
Štampa je stvorila novu vrstu komunikacije – javno mnjenje. Ljudi su mogli da čitaju iste vesti, knjige i pamflete, što je značilo formiranje kolektivne svesti. To je temelj savremene demokratije.
Da li znate?
Prve novine, Relation aller Fürnemmen und gedenckwürdigen Historien, štampane su u Strasburu 1605. godine, a već u 17. veku vesti su redovno stizale do najudaljenijih krajeva Evrope.
Zašto je štampa bila brža od interneta?
Iako se internet razvijao brže u tehničkom smislu – brzine prenosa, količina podataka, globalni domet – štampa je bila brža u društvenom prihvatanju i uticaju. U samo jednoj generaciji, pismenost je počela da raste, tržište knjiga da se širi, a društvene promene da se dešavaju gotovo nezadrživo.
Internet je zahtevao infrastrukturu: kablove, kompjutere, edukaciju, regulaciju, pristup. Štampa je mogla da funkcioniše sa jednom presom i voljom lokalnog izdavača. Prva štampana Biblija (Gutenbergova Biblija) koštala je znatno manje od rukopisne i time postala dostupna većem broju ljudi.
Da li znate?
Do kraja 16. veka, postojalo je više od 200 štamparija širom Evrope, a mnoge su bile u gradovima koji pre toga nisu imali čak ni javne biblioteke.
Nasleđe štampe u savremenom dobu
Danas često zaboravljamo da su svi oblici savremene komunikacije – uključujući i internet – izrasli iz štampane reči. Pojmovi poput “informisanje”, “javnost”, “kritičko mišljenje” i “mediji” počeli su sa knjigom, novinama i pamfletima.
Bez štampe ne bi bilo ni masovne pismenosti, ni školstva, ni ideje da svaki čovek ima pravo da zna i da se informiše. Štampa je demokratizovala znanje, dok internet to samo proširuje. Brzinu promena koje je štampa izazvala, posebno u prvih 100 godina svog postojanja, internet još uvek pokušava da dostigne u svom društvenom uticaju.
Da li znate?
Pre pojave interneta, štampa je i dalje bila najbrži način za širenje informacija – televizija i radio mogli su da informišu, ali nisu mogli da prenose znanje u trajnom obliku kao knjiga.
Tehnologija koja je promenila civilizaciju
Bez obzira na to što je internet danas dominantan medij, štampa ostaje prvi i najmoćniji okidač globalnih promena u ljudskom društvu. Njena jednostavnost, efikasnost i dostupnost pokrenule su procese koji su i dalje aktivni – od obrazovanja, preko politike, do nauke i kulture.
Zahvaljujući štampi, znanje više nije bilo privilegija elite. To je bio prvi korak ka svetu u kome informacije postaju dostupne svima – temelj svakog daljeg tehnološkog napretka, uključujući i sam internet.
foto: pixabay
