Postimpresionizam označava umetnički pravac koji se pojavio krajem 19. veka i obeležio prelaz iz impresionizma u modernu umetnost 20. veka. Najimpresivnija činjenica vezana za njega jeste da su upravo postimpresionisti poput Vinsenta van Goga, Pola Sezana i Pola Gagena svojim eksperimentima otvorili vrata kasnijim pravcima kao što su kubizam, ekspresionizam, fovizam i simbolizam. Njihove inovacije u upotrebi boje, forme i izražajnosti oslobodile su slikarstvo od puke imitacije stvarnosti i pretvorile ga u sredstvo subjektivnog izraza. Postimpresionizam je nastao u Francuskoj 1880-ih godina, ali je ubrzo postao temelj iz kojeg su izrasli svi ključni pravci modernizma u umetnosti.
Šta je postimpresionizam i po čemu se razlikuje od impresionizma?
Impresionizam je u drugoj polovini 19. veka doneo revoluciju u slikarstvu, naglašavajući svetlost, trenutne utiske i brze poteze četkicom. Međutim, postimpresionisti su smatrali da takav pristup nije dovoljan da prenese dubinu unutrašnjih osećanja ili složenost forme. Pol Sezan (Paul Cézanne) insistirao je da prirodu posmatra kroz osnovne geometrijske oblike – kocku, sferu i valjak, čime je postavio temelje kubizmu. Vinsent van Gog (Vincent van Gogh) koristio je intenzivne boje i snažne poteze da prenese emocionalno stanje, što će kasnije inspirisati ekspresioniste. Pol Gogen (Paul Gauguin) uveo je simbolizam i upotrebu egzotičnih motiva, dok je Anri de Tuluz-Lotrek (Henri de Toulouse-Lautrec) istraživao urbani život i estetiku plakata.
Drugim rečima, postimpresionizam je bio most između „beleženja stvarnosti“ i „slikanja unutrašnjeg sveta“, što je modernoj umetnosti dalo slobodu da istražuje ono što se ne vidi golim okom.
Pol Sezan i koreni kubizma
Pol Sezan često se naziva „ocem moderne umetnosti“. Njegov cilj bio je da pejzaže i mrtve prirode prikaže ne samo kao vizuelni utisak, već i kao strukturu. On je oblikovao predmete pomoću geometrijskih oblika i slojevitih poteza četkicom, čime je pokazao da prirodu možemo rastaviti na osnovne elemente. Upravo će ova ideja inspirisati Pabla Pikasa i Žorža Braka da razviju kubizam – pravac u kome su predmeti prikazivani kroz mnoštvo perspektiva istovremeno.
Da li znate?
Pol Sezan je imao toliko spor i pažljiv način slikanja da bi modelima bilo potrebno više od 100 poziranja da bi završio portret.
Sezanov metod je pokazao da umetnost ne mora da bude ogledalo prirode, već da može da izgradi novu vizuelnu stvarnost. Time je otvorio vrata radikalnim idejama početka 20. veka.
Van Gog i rađanje ekspresionizma
Dok je Sezan istraživao strukturu, Vinsent van Gog je istraživao emociju. Njegovi vrtložni potezi četkicom, eksplozije boja i snažan kontrast postali su osnova za ekspresionizam. Van Gog nije želeo da naslika ono što vidi, već ono što oseća – oluju u prirodi pretvarao je u oluju u sopstvenoj duši.
Kasniji ekspresionisti, naročito nemačka grupa „Most“ (Die Brücke) i umetnici kao što su Ernst Ludvig Kirhner i Vasilij Kandinski, direktno su se oslanjali na Van Gogovu ideju da boja i linija mogu preneti emociju snažnije od realističnog prikaza.
Da li znate?
Van Gog je za života prodao samo jednu sliku – „Vinograd crveni“ – ali danas njegovi radovi dostižu desetine miliona dolara.
Van Gogova umetnost postala je simbol iskrenog i često bolnog ljudskog iskustva, a njegova emotivna snaga učinila ga je pretečom avangardnih pokreta koji su usledili.
Gogen i simbolizam egzotičnih vizija
Za razliku od Sezana i Van Goga, Pol Gogen je tražio inspiraciju izvan Evrope. Njegova putovanja na Tahiti donela su mu egzotične motive, stilizovane oblike i simboličnu upotrebu boje. Umesto da boja bude samo sredstvo za opisivanje stvarnosti, Gogen ju je koristio da izrazi duhovne ideje i mitove. Njegova platna često deluju poput snova ili religioznih vizija.
Ovaj pristup uticao je na simbolizam – pravac koji je umetnost koristio kao alat za istraživanje duhovnog i unutrašnjeg sveta. Simbolisti su, poput Gogenovih slika, želeli da predstave nevidljive realnosti: mitove, snove, strahove i nade.
Da li znate?
Pol Gogen je bio samouk i dugo je radio kao berzanski agent pre nego što je odlučio da se potpuno posveti slikarstvu.
Gogenov simbolizam bio je ključan i za razvoj kasnijih avangardnih pravaca koji su umetnost shvatili kao most između stvarnog i duhovnog.
Fovizam i oslobađanje boje
Između 1905. i 1908. godine javlja se fovizam – pravac koji je preuzeo Van Gogovu i Gogenovu upotrebu boje i odveo je do krajnjih granica. Fovisti, predvođeni Anrijem Matiseom (Henri Matisse) i Andrem Derénom (André Derain), koristili su intenzivne, često nespojive boje da bi postigli snažan vizuelni i emotivni efekat.
Naziv „fovizam“ dolazi od francuske reči fauves – „zveri“ – jer su kritičari smatrali da njihovi radovi izgledaju divlje i sirovo. Upravo sloboda u upotrebi boje, nasleđena od Van Goga i Gogena, postala je osnovna karakteristika ovog pravca.
Da li znate?
Anri Matis je jednom izjavio da želi da njegove slike budu poput „udobne fotelje za umorne ljude“ – iako su boje na njegovim platnima delovale eksplozivno.
Fovizam je trajao kratko, ali je njegova radikalnost u korišćenju boje imala ogroman uticaj na ekspresionizam i dalji razvoj apstraktne umetnosti.
Zašto je postimpresionizam važan za modernu umetnost?
Postimpresionizam je bio više od umetničkog stila – bio je laboratorija u kojoj su se rodile ideje moderne umetnosti. Sezan je otvorio put za kubizam kroz analizu forme, Van Gog za ekspresionizam kroz emocionalni naboj, Gogen za simbolizam kroz duhovne vizije, a njihova zajednička upotreba boje inspirisala je fovizam.
Ono što ih je sve spajalo bila je želja da umetnost prestane da bude samo ogledalo stvarnosti i da postane sredstvo istraživanja unutrašnjih svetova, strukture i novih dimenzija izraza. Bez njih, umetnost 20. veka – od Pabla Pikasa do Vasilija Kandinskog – izgledala bi sasvim drugačije.
foto: “Mrtva priroda sa jabukama” – Pol Sezan, wikimedia, autor fotogfrafije: nepoznat, licenca: public domain
